Ја сам се јавио добровољно да помогнем свом народу, да ослободимо село од непријатеља.

Биле су то речи Споменка Гостића, који је на данашњи дан, са само 14 година, као најмлађи одликовани борац Војске Републике Српске отишао на вечну стражу. Док су друга деца његових година, колико толико покушавала да се склоне од вихора рата, Споменко са својих 13 година решава да одласком у рат за одбрану своје родне груде, прекине своје детињство. Иако два пута рањен, он не пристаје да се повуче и одбија позив једног Србина из Париза да оде код њега. Споменку је живот Отаџбине и опстанак српског народа на Озрену, био битнији од сваког личног разлога. Ипак, у марту 1993. долази до велике офанзиве АрБиХ на Озрен. Тог 20. Марта, журећи кући да испече хлеб и донесе га на фронт својим саборцима, Споменко бива тешко рањен од гранате испаљене од српских непријатеља, а недуго затим и умире. Одлазећи у рат као тринаестогодишњи дечак, не желевши да се повуче са фронта упркос рањавањима и на самом крају несебично поклонивши свој живот слави своје отаџбине, Споменко Гостић је стао у строј са српским добровољцима из ратова у 20. Веку и то као неко ко са својих 14 година може да парира највећим јунацима. На нама као српској омладини, је да његову храброст видимо као звезду водиљу у неким новим биткама за спас наше отаџбине, а да непријатељу кад тад вратимо за овај велики губитак.

Споменко Гостић - ПРИСУТАН!